Iz poslednjih dana njegovog boravka ovde sećam se jedne njegove izreke,
koja čak i nije bila izreka, već se sastojala samo od jednog pogleda.
Neki čuveni istoričar, filozof i kulturni kritičar, čovek evropskog
glasa, objavio je svoje predavanje u auli, a ja sam uspeo da nagovorim
Stepskog Vuka, koji isprva nije bio raspoložen za to da odemo na
predavanje. Otišli smo zajedno i sedeli jedan pored drugog u auditoriji.
Kada se govornik popeo na katedru i otpočeo svoj govor, razočarao je
mnoge slušaoce, koji su u njemu gledali neku vrstu proroka, svojim
pomalo uštogljenim i sujetnim držanjem. Kada je odmah na početku govora
uputio nekoliko laskavih reči slušaocima, zahvaljujući im na brojnoj
poseti, dobacio mi je Stepski Vuk brz pogled, pogled koji je izražavao
kritiku ovih reči i čitave govornikove ličnosti; oh, nezaboravan i
strašan pogled, o čijem se značenju mogla napisati čitava knjiga! Taj pogled nije kritikovao samo ovog govornika, satirući slavnog čoveka svojom snažnom, premda blagom ironijom, najmanje se radilo o tome. Taj pogled je bio pre tužan nego ironičan, bio je čak duboko i beznadežno tužan; njegova suština bilo je tiho, u neku ruku, ustaljeno očajanje, koje je donekle već postalo navika i forma. Svojom očajnickom jasnoćom taj pogled nije samo osvetlio ličnost sujetnog govornika, nije samo ismejao i dao konačan sud o situaciji tog trenutka, očekivanju i raspoloženju publike, pomalo naduvenom naslovu obavljenog govora. Ne, pogled Stepskog Vuka prodro je kroz čitavo naše doba, čitavo ustumarano poslovanje, laktaštvo, sujetu, čitavu površnu igru jedne uobražene plitke umnosti ah, na žalost, taj pogled je prodirao još dublje, nije se zaustavio samo na nedostacima i beznadežnosti našeg vremena, našeg duhovnog života i naše kulture. Prodro je do u srce čitavog čovečanstva, izrekavši u trenutku, rečito, svu sumnju jednog mislioca, nekoga ko je možda stekao saznanje o dostojanstvu i smislu čovečjeg života uopšte.
Taj pogled je govorio: Vidi kakvi tromi majmuni! Vidi kakav je čovek! I sva slava, sva mudrost, sva postignuća duha, sva stremljenja ka uzvišenosti, veličini i tajnosti svega čovečnoga raspadoše se i postadoše majmunisanje!
Herman Hesse
0 komentari :
Objavi komentar