Lažem. Lažem kako sam sjajna. Ko stara elegantna kineska vaza.
Gledaš i ne diraš.
Ne lažem mnogo i često ali kad lažem, lažem po sebe oštro. Najčešće i najiskrenije lažem da ne znam lagati, kad se branim i kad kažem da mi nije ništa. Pa kad kažem ja dobro sam, kažu mi 'lažeš' na što ja odvratim kako ne lažem jer ne znam lagati.
I ne znam lagati. Sve dok ne trebam sebe slagati i umrljat se ono licem u zemlju, brljam, sve zabrljavim.
Brljam. Spremilo me za život ko petogodišnjaka za mise nedjeljne, trebalo mi samo da fino živim. Kad ono ja, joj, ja.
Dođe mi da više ne znam što je istina. Jesam li dobro pa lažem da nisam, ili nisam dobro pa lažem da lagati ne znam.
Gledaš i ne diraš.
Ne lažem mnogo i često ali kad lažem, lažem po sebe oštro. Najčešće i najiskrenije lažem da ne znam lagati, kad se branim i kad kažem da mi nije ništa. Pa kad kažem ja dobro sam, kažu mi 'lažeš' na što ja odvratim kako ne lažem jer ne znam lagati.
I ne znam lagati. Sve dok ne trebam sebe slagati i umrljat se ono licem u zemlju, brljam, sve zabrljavim.
Brljam. Spremilo me za život ko petogodišnjaka za mise nedjeljne, trebalo mi samo da fino živim. Kad ono ja, joj, ja.
Dođe mi da više ne znam što je istina. Jesam li dobro pa lažem da nisam, ili nisam dobro pa lažem da lagati ne znam.
I onda svi krenu da pitaju zašto uvijek isto lažem.
Zato jer ono što mene smeta, i što mene boli, ne treba ranjavati svijet. Svijet je osakaćen ko ratno čeljade, kakav bi ja to čovjek bila da ga svojim granatama dokrajčim?
Vi to ne shvaćate. Meni je teško jer vi to ne shvaćate.
Slažem si ponekad da shvaćate.
Pa kad se osovim, i vidim da ne shvaćate, probode me pod rebrima i zacvilim ko stara ruinana vrata kad ih odvrću ključem koji ni gudure mašte ne otvara.
...
Zato jer ono što mene smeta, i što mene boli, ne treba ranjavati svijet. Svijet je osakaćen ko ratno čeljade, kakav bi ja to čovjek bila da ga svojim granatama dokrajčim?
Vi to ne shvaćate. Meni je teško jer vi to ne shvaćate.
Slažem si ponekad da shvaćate.
Pa kad se osovim, i vidim da ne shvaćate, probode me pod rebrima i zacvilim ko stara ruinana vrata kad ih odvrću ključem koji ni gudure mašte ne otvara.
...
Pivčević Marina
