Jedan čovek, idući iz grada kući, jahao je na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak godina, išao je pored njega pešice. Susretne ih jedna žena i reče: – To nije pravo, brate, da ti jašeš a dete da ti ide pešice; tvoje su noge jače od njegovih!
Onda otac sjaše sa magarca, a podigne sina na njega.
Malo dalje, srete ih jedan čovek koji reče:– Nije lepo od tebe, momče, da ti jašeš a otac da ide pešice. Tvoje su noge mnogo mlađe.Onda su uzjahali obojica i krenuli dalje.
Srete ih drugi čovek, pa kaže:– Kakva je to budalaština: dva magarca na jadnoj slaboj životinji! Trebao bi neko da uzme batinu pa da vas obojicu skine dole.
Onda otac i sin siđoše sa životinje i obojica krenuše pešice: otac sa jedne strane, sin sa druge, a magarac u sredini. Srete ih drugi čovek:– Ala ste vi tri čudna druga! Ne bi li bilo lakše da jedan od vas jaše?Onda otac reče sinu:– Mi smo obojica jahali na magarcu, sada valja da magarac jaše na nama.
Otac i sin obore magarca na zemlju, jedan mu sveže prednje a drugi zadnje noge, pa ga onda uzmu među se na kolac i tako ga ponesu. Kako su se ljudi, koji su ih susretali, jos više smejali i čudili, otac spusti magarca na zemlju i odvezujući ga poviče:– Ja sam luđi i od ovog magarca, jer hoću celome svetu da ugodim! Od sada ću sa svojim magarcem da činim što je meni volja, a ljudi neka govore što im je drago.Tako otac uzjaše magarca, a sin pešice pored njega, i tako odoše kući.
