Znači, ti bi da budeš pisac?

Ako ne navire iz tebe bez obzira na sve, i ne pokušavaj.
Ako se ne pojavi iz čista mira iz tvoga srca, tvog uma, tvojih usta, iz tvojih muda, i ne pokušavaj.
Ako moraš da sjediš satima buljeći u monitor ili pogrbljen nad pisaćom mašinom, tražeći riječi,
i ne pokušavaj.
Ako to radiš zbog novca ili slave…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš samo zato da bi odveo žene u krevet…
i ne pokušavaj.
Ako moraš samo da sjediš i pišeš sve to iznova i iznova… 
i ne pokušavaj.
Ako ti je teško pri samoj pomisli da to moraš raditi…
i ne pokušavaj.
Ako pokušavaš da pišeš kao neko drugi… zaboravi.
Ako moraš čekati da izbije iz tebe, onda čekaj strpljivo.
A ako nikada ne izbije, nađi nešto drugo da radiš.
Ako moraš prvo da to pročitaš svojoj ženi, djevojci, svojim roditeljima ili bilo kome drugom… nisi spreman.
Ne budi kao većina drugih pisaca, ne budi kao hiljade drugih koji sebe zovu piscima.
Nemoj biti tup i dosadan i pretenciozan, nemoj biti izlizan egoizmom.
Sve biblioteke ovog svijeta zijevaju od dosade nad takvima kao što si ti.
Ne dozvoli im to.
Budi svoj.
Ako ne izlijeće iz tvoje duše kao raketa, ili ako te tvoja tišina ne dovodi do ludila, samoubistva ili ubistva… i ne pokušavaj.
Ako te to sunce unutar tebe ne prži do bola… i ne pokušavaj.
Ali zato kad dođe vrijeme i kad dođe “tvoj red”, TO će se desiti samo od sebe i nastaviti će tako da se dešava
sve dok ne umreš TI
ili dok ne umre TO u tebi.
Nema drugog puta.
I nikad ga nije ni bilo.

Charles Bukowski