Zatvaram sva sećanjaokamenjena bez života,
ne dišu, zamrla odavno,
moje grudi zatrovala su,
kamen težak njih pritišće,
jaka sam, izlazim na kraj hrabra,
u susret mi hoda budućnost,
spremna sam za nju,
prihvatam je, ponovo živim,
oživela je duša, kamen spao sa grudi,
šapućes mi najlepše reči o ljubavi,
tvoj sam život i san,
moj si praznik, za dušu
moja noć i dan,
nada u svako sutra,
život koji sam sanjala,
sve moje u tebi je, ljubavi!
Marina Milosavljević
