Za dušu moju

Da napišem pesmu i za dušu moju ?!
Ne bih da opisujem patnju svoju...
Al' plašim se , nećete razumeti ...
Neki će me zbog nje, možda, osuditi...
Ljubavni jadi mene ne more...
Drugi plamičci
u mojoj duši gore !
I teškom mukom sa sobom se bore,
da protiv nepravde
glasno ne progovore !!!
Ne mogu da shvatim danas ljude,
kako tako lako drugima sude ...
Ni trunke više razumevanja ...
Nema za drugog saosećanja !!!
Ljubav u vazduhu
već davno ne osećam,
na tu lepotu u snu se podsećam...
Kako smo nekad nasmejani bili,
sa istog vrela ljudskosti pili...
Zašto ste sve to
tako lako zaboravili ?!
Boga u sebi za šaku zlatnika prodali...
Zar ste sve ljudsko u sebi izdali ?!
Dušu ste svoju na tamu osudili...
Pustite svetlost u svoju dušu,
nek' kiše napokon prekinu sušu,
bez ljubavi ništa ne može da rodi,
neka vas ona kroz život vodi !!!

Ester Terzin Ex Margit