Koliko me voliš,hm...To je teško reći,
ako već pišem o našoj zajedničkoj sreći.
Možda bi i znao neko tamo gore
gde je nebo bistro kao plavo more
Da...
Svaki put kada me poljubiš,
svu tu zimu u meni u proleće pretvoriš.
Ogreje me svaki dodir tvoga malog prsta,
i onog do njega jer su ista vrsta.
Kada me rukama stegneš oko vrata
i svojim dečijim glasom kažes toplo "tata"
Srce moje mozgu odmah daje znak.
Uzmi sada ovaj mali srećni džak,
u njemu ćeš naći krila svog života
i shvatiti šta je životna lepota.
I eto...
Čičku moj mali, naša ljubav je unikatna stvar.
Verujem da se neće nikada desiti ni najmanji kvar,
jer se volimo sve više i više,i
moglo je još puno toga u ovoj pesmi da piše.
Ali...
da nastavim sa rimom bilo bi bezveze,
jer se naša sreća ne provlači kroz teze.
Ona dušo raste iz sata u sat i
zato ovim stihom dajem pesmi mat.
Igor Pavlović
