Moje pesme nemaju naslove one kao čamci po knjizi same plove pa puštaju sidra kao neke lađe svakoj sam dopustio da se sama snađe. Kada se usidre nema više vozanja uvedem im režim vandrednoga stanja jer me više mrzi po knjizi da ih jurim kad me nešto pitaju ja samo zažmurim. Više ih ne gledam pravim se skroz lud šta god me pitaju uzalud im trud jer ja njima nešto lepo spremam zbog njih ja ove noći ne mogu da dremam. Njima neću al šapnuću vama bilo bi baš lepo kad bi pošli s'nama na to putovanje po knjigama raznim jer ja moje luke polako već praznim. Brzo stižu neke nove pesme u nekima piše i nešto što se ne sme al ima i onih o ljubavi i miru što bi mnogi rekli taman za lektiru. Igor Pavlović
