Mnogo je prošlo vremena od kada sam ti se zadnji put javio. Izvini, stičem utisak da je bolje, da se u tvom životu nisam ni pojavio. Tvrdiš da sam napravio grešku, suviše slatku i još više tešku. Ja to ne razumem. Želim, ali ne umem. Samo znaj da prolazi vreme i da polako trunem. Takav ti ne trebam, niti želim da me takvog imaš. Želim te sada dok sam mlad, da ti šaljem svoju ljubav, da je sa dve ruke primaš. Da je čvrsto držiš,da je nikom ne daš. Samo toliko želim, eto sada bar i to znaš. Molim te samo se opusti, čuj moje reči koje srcem pišem. Znaj da silno želim pored tebe da dišem. Otvori mi srce,unutra me pusti, hoću da ti pomognem kada ti zagusti. Kada te problemi stisnu, i kada ti dani kisnu, kada ti se krila slome, kada želiš da se obratiš nekom svome. Ja za tebe biću tu,i daću ti ljubav svu, sve svoje slobodne trenutke proveo bih stobom i gledao te ćutke. Slušao bih tvoje srce,misli,snove i pustio naše poglede zajedno da plove. Zato te molim i pred tobom klečim dozvoli mi srećo moja tobom da se lečim. Igor Pavlović
