Šta da ti napišem a da te ne slažemtražim reči,tuđe pesme čitam
da li te stvarno volim
sve češće sebe pitam.
Ti si od mene baš baš daleko
znam da te grli sada drugi neko
zato ove reči što pišem ja sada,
pročitaj ih,zapamti ih
dok si još uvek mlada.
Uđi u svoje srce
pritisni dugme na kojem piše snimi
i traku svog života ove reči primi.
Neka te prate,neka ti daju snagu
kad ti bude teško i sve krene vragu.
U očima tvojim ja sam čovek prost
dok stojim sa strane kao nezvan gost
sa nekim pitanjima sam ti prilazio
zamke i ambise vešto zaobilazio.
Primetio sam da si me primetila
više puta si mi oštrim rečima pripretila
da krenem,da idem,da nastavim dalje
ali stojim,ne pomičem se,
jer mi tvoje srce nešto drugo šalje.
Zato sam tu čekam
ne idem nigde sedim,
svu svoju ljubav i svu svoju snagu
za nas dvoje počinjem da štedim.
Ti me možeš lagati,glavu okretati na drugu stranu
možeš i ćutati ali ja znam da sam upravu.
Pokušao sam i ne mogu da se smirim
pusti me u tvoje srce bar na trenutak da zavirim
pronađem za sebe jedan mali kutak
i u njemu budem uspavani lutak.
Znam da je rano da se naša ljubav desi
zato koračam lagano ka mojoj novoj adresi.
Samo te jedno molim
dozvoli mi da te volim
i na tvoje srce sletim
dok još krila imam i mogu da letim
jer ti mome srcu prijaš
unutra u njemu jedino ti sijaš
kao biser na dnu okeana
kao stara slova zlatom ispisana
kao beli anđeo kad raširi krila
kao maloj deci u snu dobra vila.
Nemoj me više terati od sebe
podizati zidove i na vrata svoja stavljati brave,
ja sam srećo došao po tebe
zato sedim i čekam i biram reči prave.
Ćutim i ne pričam
pratim te pogledom sa strane,
i jako teško dišem
lakše mi je kad o tebi pišem
jer ti lutko lečiš moje stare rane.
Igor Pavlović
