Trinaesta priča

Nemam nista protiv ljudi koji vole istinu. Osim sto su dosadno društvo. Podnošljivi su pod uslovom da ne razvežu o odnosu između pripovedanja i iskrenosti, što su neki od njih skloni. Prirodno, to me smeta. No, ostave li me na miru, neću im ništa.

Ne živciraju me ljubitelji istine već – istina. Čime istina pomaže, kakvu utehu pruža, u usporedjenju sa pričom? Kakve koristi od istine u gluvo doba noći, u tami, kad vetar u dimnjaku riče poput medveda? Kad munja crta senke na zidu spavaće sobe a kiša dugim noktima kucka po oknima? A ne.. Kad te u krevetu zebnja i hladnoća pretvore u kip, ne očekuj da ti priskoči u pomoć koščata i suvonjava istina. Tad su ti potrebne prijatno okrepljujuce priče, da te u san uljuljka utešna sigurnost kakve laži.

Diane Setterfield [odlomak]