Posebna

Ona, o pa ona vam je bila posebna.Ne posebna  kako vi sad zamisljate... Nije bila diva iz holivudskih klasika. Nije bila neka lepotica. Ne!Ona je bila neobicna. O, opet gresim. Sad cete je zamisliti kao neko cudo, sa nekim belegom il oziljkom koje bi kosom skrivala. Ne! Ona je bila svet u svetu. Boze, opet gresim, sad mislite da je luda! Ne! Nije. Mozda malo. Jer nije marila i da jeste. Njoj je tako bilo dobro a i ja sam je takvu voleo. Umela je satima da prica i da to bude lepo i pitko za slusanje. I nekad pomalo nerazumljivo mi, kao da zaboravi da sam kraj nje i da je slusam. Volela je da lezi na travi, govorila bi da moze da oseti njen rast i da je zahvalna Bogu sto je privilegovana tim osecajem. Nocima bi gledala u zvezde i svojim prstima u vazduhu ih povezivala i pravila svoja sazvezdja. Smejala se kako se nijedna nikad nije i nikad smejati nece. Od srca i tako zvonko da i da si najtuzniji, usne u osmeh moras razvuci. Citala je, stalno i svuda. Soba joj je bila cudna. Krevet i knjige. Govorila je da joj je to dovoljno za um. San i Knjige. Htela je sve...i sve mi je pokazala. Sa svog prozora...jer sve je mogla, sem da hoda. A ja...ja sam mogao i to jedino sto ona nije mogla al nisam umeo bez nje.

Andrijana Jovanović