Večeras sam izgledao tako snažan...

Večeras sam izgledao tako snažan, a imao sam staklene noge i glavu od pamuka. Ti si bila jedino utočiste za moje pobješnjele strahove... Ti si bila moje malo veliko, lijevo i desno. Ah koliko si puta željela da ti kažem nešto ovako, Koliko bi bila sretna da si ovo samo jednom mogla čuti... Ali ti ne znaš koliko malo me poznaješ, i koliko sam ti puta vješto brisao netom ukazane putokaze. Dobro sam naučio igrati planova, jednom davno... Ti ne znaš koliko se bojim sebe, jel da?? Znam, tako me malo poznaješ, jer sam se bojao da kad me upoznaš nećeš me voljeti. Mene ovakvog kakav sam. Kad sperem dugine boje sa vrskova prstiju, kad obrišem osmijehe sa usana. Ti ne znaš, ti ništa ne znaš ludo moja... Htio sam da te volim, u sebi... Uspio sam da te udaljim i od sebe, kao i što sam sebe udaljio od sebe... Bilo me strah, nećeš mi vjerovati ni to, vjerovatno nikad. Neću se moći oprati za sve tišine i nakapane nesporazume između nas. Vjerovatno nikad neće mi se pružiti prilika da reknem. A šta bih ti drugo rekao, ne vjerujem da bi se išta promijenilo. Ja nisam umio da te volim,i ako sam samo to cinio. Nisam te pustio sebi, pitam se zašto, Zašto sam tako dlakav i diivlji u duši, Pitam se zašto sam iskeženi vuk, i isukani noz. Kako bi bila srecna kad bi znala, zar ne. Sve ovo što ti nikad nisam rekao. Sve ovo sto sam i od sebe ubogog prešutio. Koliko sam sebi samom ukrao, koliko sam sebi samom uzeo: Ah kad bi znala ludo moja... Bi li mi oprostila, ono što nisam bio, a ti si mislila da jesam i ono što jesam,a nisi znala da jesam. Ubogo moje, ti mislis da si ti večeras zgaženi opušak,ugarak... Ubogo moje, ti ne znaš kakve grmljavine i orkani pušu večeras i brišu ovim praznim odajama. Nije tu puno šta ostalo,samo čistine, pustinje, pjesak,... Teško je u tom mom svijetu, ali ja sam makar imao svjetlo, ogledalce u kojem se odbijao tvoj lijepi lik. Koliko sam samo u te vjerovao, koliko sam se samo tebi u sebi molio,... Pokazati ljubav, nije bila moja jača strana. To jedino nisam valjano naučio u životu. Mene su učili da gledam kroz prste, dok brojim kad igramo žmire. Uvijek sam lagao za veličinu palca kad smo igrali klikera i rose,... Sve sam unistio, zar ne,... Zar ne...

Oksana Peci