Jesenjinu...

Srce mi je kozmos. Toliko je zvijezda skončalo u njemu.
Odajem počast posljednjem kometu. Zahvaljujem na svemu.

Ti, koji ne gasneš!
Od tebe je misao tek čežnja.
Zbog tebe ne venem jer ti težim.
Sve mi bliže sanjaš, bliže sve mi bivaš,
a tebi ja ne mogu, radi tebe bježim.

Ti, čija duša dječaštvom gori!
Kriješ u nevinosti sačuvane misli.
Sklanjaš sve što slutiš, sve u tvoje ruke.
Umijet da je izbjeć neizbježno
sve bi živote odradili bez muke.

Ti, tvoja ne dostigla me volja.
Ja svoju vatru silom ne gasim.
Ovo je čas spasenja za tebe.
Ja spasenje neću, od tebe da se spasim.

O srce, zemljo najmračnija, domovino svake ljudske boli!
Ti dopustiš jednoj zvijezdi bićem da ti vlada.
More svađaš što razliku tražiš u dva zrna soli.
Kakva smrt bi dušu stegla da mi zamre nada.

Pivcevic Marina