Teško je?

Teško je?
Da se pogledamo očima u jedinstvo.
Da se prepoznamo kao ista vrsta,
kao crno ispod nokta 
na malom prstu postojanja.

Teško je?
I ako se ne ljubimo
da se ne mrzimo.
I ako se razlikujemo
da se poštujemo.

Zar je teško?
Umrijeti svi ćemo,
pred smrću isti bit ćemo.
Pokleknuli logoraši.
Posljednja kap u praznoj čaši života
nagetoj u žedna usta beskonačnosti.

Najlakše je biti čovjek,
čudno kako li se mnogi životom trude
da ljudi ne budu.

Znaš.
I nebu i zemlji najveća će biti hvala
kad čovjek stavi čovjeka ispred svojih ideala.

Marina Pivcevic