Zar nije i bolje raspolagati beskrajem mašte, snova i vizija u svom svjetovno mizernom životu, nego prebirati brda zlata bez sreće prstohvata i ne maštati, ne sanjati, ne biti života vrtoglavica.
Bolje je. Biti lud, bezvezan i netrezven, šetati gol u jesen, biti porijeklo neizvedeno, pokora nepokorena, što god. Nego da nisi ni živio.
Ovako, počesto me i nije briga primitivnih postulata jer premda u životu slabo želim pa i slabo imam, iz snova izađem sa rukama od zlata, pomilujem se po licu gledajući da sve se njiše u tišini, i mislim se, prije ili kasnije sve bude kako treba biti.
Jer kad nešto mora biti onda i nema nekog smisla da budeš figura što stvari od moranja štiti.
Pa sutra kažeš, teško se živi. A uopće nije.
Živi se lako. Samo bez želje je teško, jako.
...
Pivcevic Marina
0 komentari :
Objavi komentar