"Tebi"

       Zapalio je cigaretu i popio ostatak kafe. Tamam kada je krenuo da mi nešto kaže, zazvonio mu je telefon.
- Da? - Javio se s ogromnom dozom formalnosti.
Pogledao je u djevojčicu i rekao tom nekom da dođe za pet minuta. Zaključila sam da ga je zvala supruga.
- Lily, sad će mama doći pa ćeš ići da ručaš i da porasteš velika. -Reče milujući djevojčicu.
- Tata, hoćeš i ti ići s nama? - Upitala je u čudu.
- Neću dušo. Moram s ovom tetom nešto da pričam. Tata će doći poslije.
Posmatrala sam taj odnos s velikim divljenjem. Osjećalo se da je divan otac, onoliko koliko se osjećalo da između njega i njegove supruge nema ljubavi. Nisu mu oči sijale kao nekad davno kad je satima razgovarao s mojom sestrom, a onda sam shvatila da se muškarci ne žene iz platonske i sebične ljubavi nego, eto, radi porodice i sigurnosti.

Uzela sam torbu i izvadila jednu bijelu kovertu adresiranu na "Tebi". Stavila sam je na dio stola ispred njega.
- A to je? - Upitao me sav nervozan, kao da je već znao šta je pa je samo čekao da mu otklonim svaku sumnju.
- Ne znam. Znam da je za Tebe. Ona je imala dva rukopisa. Onaj kojim se služila za života i onaj drugi kojim je pisala svaku svoju posvetu "Tebi".
- Možda je bolje da to ne čitam.
- To je tvoj izbor. Ja sam svoj dio završila. Možda je bolje da ostaneš kukavica.
- Dobro. Pročitat ću sad.
- Samo je važno kako ćeš se ti osjećati. Zašto misliš samo na sebe?

Šutio je i otvarao kovertu. Kad je izvadio pismo, ruke su mu se već tresle. Sagnuo se za dohvati fotografiju koja je ispala, a onda ... Da, vidjela sam muške suze koje se lome, jedna za drugom, silazeći niz njegovo lice. Gledao je u fotografiju iz nekog vremena s nekog koncerta gdje su bili zajedno. Njegove oči su bile tužne, a njene pune ljubavi. Ona je voljela kao dijete, sebično i ljubomorno, a onda kad je to dijete odraslo, naučilo je da sve što u životu ima, nije samo njegovo pa je iz ljubavi pristala na polovičnog čovjeka. Govorila je kako voli samo njegovu lijevu stranu tijela jer je na toj strani srce. Pričala je kako bi naslonila uho na njegove grudi i slušala. Kada bi srce sporije kucalo, znala bi da je došao njoj od druge. Tada bi bila tužna i tad bi se posvađali. Kada je situacija bila drugačija, ona bi bila sretna.

Izveo je djevojčicu iz kafea, a ja sam kroz prozor vidjela lijepu ženu. Hladnu i bezdušnu. Sebičnu. Ženu koja voli udobnost doma i koja ne primjećuje emotivne ekspresije niti doživljava iste impresije. Ona definitivno nikad nije ni naslutila da je njoj pripadala samo desna strana, njegova. Ili jeste, pa se pravila ludom? Ko li će to znati Bože mili? Iz takvih pitanja su me trgnuli njegovi koraci. Šutjela sam. Ponovo je uzeo pismo. Čitao je, a svaki put kad je pogled prelazio u novi red, pala bi nova suza. Ubrzo je odložio komad papira. Pozvao je konobara i naručio vodku. Nisam htjela ništa. Samo sestru. Zamišljala sam kako se smije s druge strane stola i osjećala njen duh i energiju. Ona je bila uvijek tu, kad god nekome krene po zlu. Bila sam u iščekivanju dok je on bio u toaletu. Vratio se on, a s njim i pjesma moje sestre od Erosa R. - Otra Como Tu. Počeo je da plače i jeca. Naslonio je glavu na moje rame pa su i meni krenule suze...
Bože, šta li si mi odredio u životu? Kome sad da budem tetka? Imala sam jednu sestru i uzalud protraćenu nadu da će baš ovaj snenih očiju biti moj zet? Jesi li morala iščupati svoj život iz naših? Ostalo je sve tvoje, a mislila si da si ti višak. Sve bih sada dala, sve, ali baš sve samo da te zagrlim i da osjetim miris tvoje kose, da mi kažeš zašto?! Gospodaru, nije li bilo načina da odgodiš njenu smrt? Svakim novim pitanjem, padala je nova suza. Svakim novim uzdahom, osjećala sam tugu ovog čovjeka što se k'o bršljan privio uz moju ruku. Tako bi ona voljela da jesi i tako bi ona željela da je zagrliš. Tako je i Bog želio da nas ima, a od nje da imamo samo uspomenu i sjećanje.

- Voliš li je? - Pitala sam uzdišući.
- Da, cijelim svojim bićem.

- Da, cijelim svojim bićem. - Bio je i njen zadnji odgovor na očevo posljednje pitanje o Ljubavi.

                                                                               Zana Koljić
                                             (Odlomak iz romana "Plodovi našeg kajanja")