Najteže je, nastavi on, što se svaka ljubav uvek ružno svršava, utoliko
ružnije ukoliko je bila božanskija, krilatija u svome početku. Nema sna,
ma kako idealan bio, koji se ne završi proždrljivim drekavčićem na
dojci; nema utočišta, kućice nema tako divne i tako snevane koju pijuk
ne poruši. Nego, to je još razaranje materijalno; no postoji još jedno
nemilosrdnije i potajnije koje se obara na stvari nevidljive: Zamislite
kako se u trenutku kad se oslanjate na biće koje ste odabrali, i kad mu
govorite : „Uzletimo zajedno i potražimo dno neba!“ – neki se glas
neumoljiv i turoban nadnosi nad vaše uho da bi vam rekao da su naše
strasti lažljivice, da nam se u kratkovidosti našoj pričinjavaju lepa
lica a u našem neznanju krasne duše, i da nužno dolazi dan u koji idol,
pred bistrijim pogledom, postaje tek samo predmet, ne mržnje, nego
prezira i čudjenja!Charles Baudelaire
