Između nas zvezdani svod,kaješ se ili se sećas?
možda sam samo tvoja mrlja,
recka ,a možda i san, ili greška?
osećali smo se jako,
taj fluid čulni preobrazio
se u ljubav , a ona u srcima
svila gnezdo, tu su srca
priljubljena kucala kao jedno.
I kako da zaboravim
igru tela u noći,
mirisa kože pomešane znojem,
pobune koja odbija
grižnju savesti, na uzglavlju tvome,
uz zenice modre koje se prikovaše
uz moje oči, i nikako da isčezneš iz njih,
i dalje traješ....
Mesec, svedok srebrne noći,
mudro ćuti, vreba,
skitnice želi da povrati,
da srce od srca ne beži,
ljubav nisu okovi,
već dubina tanane iluzije
čežnje njene, što se oko srca
svija, tražeći svoj put,
blago rasprsuje svoj polen,
posipa prah po srcima,
da ljubav ne utekne, već da traje.
Marina Milosavljević
