Možda je beskorisno noćas zadržati misli, jer moje misli su kao gosti
ili prijatelji. One dolaze i odlaze. Čak i one koji uzimaju dosta
vremena da se u potpunosti razviju,a mogu nestati u trenu. Baš kao i ti !
Da li je to noć, koja me noćas uzdiže do zvezda ili trenutci sećanja
koji su nekada dragoceni bili. Ponekad oni ostanu, a ponekad su prolazni
kao vetar,a ipak toliko toga se desi u jednom trenutku. Mogla sam u tom
jednom trenutku da se predomislim, miran život
da sačuvam, a ja se zaljubila. Noćas mi jedna misao zarazi um. Gotovo
nemoguće je da je otklonim iz srca, iz uma, iz duse. Ali nije baš sve
beskorisno bilo, jer spoznala sam da ne postoje granice za misli i za
osećanja. Samo je strah granica, strah od gubitka, od bola. Dok me misli
vode do tebe i lete u prostoru bez vremena, jedna zvezda u suzi zasija.
Možda sam noćas budala, jer vodim razgovor u dvoje. moja misao i
ja. Misao me verno prati i podseća da beskorisno, grčevito drzim
prošlost. Da stvari koje više nisu za promenu u pesčanom satu ostaju. Šta
je bilo, bilo je, ostaje samo u sećanju. U mom životu gost si bio, kao
misao koja je nestala u vihoru. Mogu probuditi drugu misao, ali tebe više
ne. Zato ću nositi pero sa sobom i zabeležiti sve što mi zarazi
um. Postao si virus koji se polako uvlači i svud u meni širi.Mirjana Magura
