Probudi me noćas,ne želim da sanjam...
Umorni su snovi,
prašnjavi i gnjili...
Slomile se kiše,
popucale niti,
one male tajne
duboke...
U tebi...
Razbijena zora,
malaksala i troma...
U zasedi čeka da
osvetli mi lice...
Ne zna da ja nemam
ni pogled,ni osmeh...
Samo jednu boru,
duboku sred čela...
Probudi me noćas,
ne želim da trajem
u toj krotkoj laži,
opseni bez vida...
Prevarene misli
mahnite od slika,
u tami zapletene
zamkom iluzije...
Probudi me noćas,
pomozi da ne zaspim...
Potopile me karme
da imam,a da nemam...
Ubija me ono što
jedino čini...
Da osetim se živim,
da osetim se pravim...
Probudi me...
Dragan Havriluk
