Treptaj

Upletena duša oko
tvoga trnja,poput
uplašene ptice
nemirne u letu...
Daljinama prkose
baršunasti snovi,
spotaklo se vreme
razlivena tinta...
Ne gledaj u mene
utopiće me pogled,
tvoj pogled od meda
boje mahovine...
Ako samo jednom
spojiš trepavice,
ostaću u tebi trenom
slane kapi...
Skliznuću niz obraz
kad otvoriš oči...
Isušiće me jutro,
dok miluje te suncem...
Kao da nikad nisam
bio onaj treptaj,
zadrhtali leptir što
poklanja se cvetu...

Dragan Havriluk