Probudila me jednog dana
neka užasna galama,
mnogo ljudi viče moje ime
a nemaju nikakvu potrebu za time.
Pogledam kroz prozor baš ih puno ima,
jedan čovek s'kamerom svaki detalj snima.
Neki su čak držali i čudne parole
gde je čitko pisalo kako me svi vole.
Umijem se polagano i izađem napolje,
nisam srknuo ni kaficu iz jutarnje šolje.
Ušao sam sa čovekom u neku limuzinu
on mi dade šolju kafe i nešto za užinu.
Doveli me negde i izveli iz kola.
Prepozno sam dvorište to je bila škola,
u kojoj sam učio svoja prva slova
i saznao zašto nocu lovi sova.
Tapšali su meni neki novi klinci.
Video sam u špaliru jednom cure slinci.
A špalir je vodio iza moje škole
tamo gde su mladi išli da se vole!
Najzad sam stigao na to lepo mesto
gde sam dosta vremena provodio često.
I tad mi se učinilo da vidim neko dvoje
al to moje pesme ko spomenici stoje.Igor Pavlović
