Postajem umoran od svega,
Nesrećne noći spoznajem,
Umotan u boju prljavog snega,
Ni sebe čak ne prepoznajem.
Gledam u nebo i zamišljam,
Ko i šta treba da postanem,
Čak ni sebe više ne zanimam,
Da li ovakav treba da ostanem?
Postajem tiha rasuta kometa,
Okrnjen biser u moru strasti,
Poslednji bol, marioneta,
Ova kometa skoro će pasti.
Krišom me gleda polu-mesec,
U ovoj noći stvaranja,
Gluvo doba, Avgust mesec,
Al’ više nema sanjanja.
Stiže vreme prazno, usamljeno,
Ponekad sve to posmatram,
Pravilo pesme davno je ustaljeno,
Na sve to, kako da se ponašam?
Nesrećne noći spoznajem,
Umotan u boju prljavog snega,
Ni sebe čak ne prepoznajem.
Gledam u nebo i zamišljam,
Ko i šta treba da postanem,
Čak ni sebe više ne zanimam,
Da li ovakav treba da ostanem?
Postajem tiha rasuta kometa,
Okrnjen biser u moru strasti,
Poslednji bol, marioneta,
Ova kometa skoro će pasti.
Krišom me gleda polu-mesec,
U ovoj noći stvaranja,
Gluvo doba, Avgust mesec,
Al’ više nema sanjanja.
Stiže vreme prazno, usamljeno,
Ponekad sve to posmatram,
Pravilo pesme davno je ustaljeno,
Na sve to, kako da se ponašam?
Đorđe Grmuša
