Ponekad se sudbina poigranapravimo pogrešan korak
ono čega se plašimo
nam se desi
pa probamo i taj života okus gorak.
Ne vredi bežati od sudbine
ona nas kao senka prati
ne možemo tražiti posle svega
unatrag da nas vrati
i ispravimo greške
a mislili smo
da činimo najbolje
da činimo pravu stvar.
Tek kasnije uvidimo da smo koračali
pogrešnim stazama
a želeli smo i maštali samo
da nam život pruži sreću
taj najlepši čoveku dani dar.
Ali kad padnemo na dno života
neka nevidljiva ruka
nam pruži šansu novu
i spoji dve rastrgane niti
a trebale su odavno
celina biti
a ne iste sudbine
na dva kraja sveta deliti.
Nadu u bolje sutra opet
u nama počne buditi
i iz pepela kao feniksu
nova krila budućnosti daje
u oči novi sjaj usađuje
koji će večito
u nama da traje.
I nemoj tad priliku ispustiti
jer je više nikad
neće biti
nažalost život
kratko traje
zgrabi je čvrsto
i ne popuštaj
jer može kao izmaglica
na suncu u trenu iščeznuti
i do kraja života
ćeš za njom žaliti i sa bolom u duši
kao njen zatočenik živeti.
Goran Đorđević Kika
