Trenutak Sreće

U sumraku očekujem čas zvona, ne oglašava se.

Uspinjem se ka steni napora, osipa se.

Pokušavam da oslušnem sebe, ogluvela sam.
Pokušavam da udahnem dah sudbine, ona usporava, čeka me.

Da li da sanjam trenutak sreće daleki?
Da li da pravim osmeh gorčine ili
odmahnem rukom za tragovima bola i pomislim na tebe.

Dijana Šljivančanin