Ne znaš ti ništa o mom pakluo rečima što bose gaze po staklu
suzama koje pljušte sa plafona nade
pa ih k'o Sizif vraćam, a one protiv mene rade.
Ne znaš ti kako je kad sunce okrene leđa
kada te lik u ogledalu pogledom vređa
kada ti umesto kose niču zmije otrovnice
a nemi krici u telu zatvorenice su tvoje najveće krvnice.
Pojma ti nemaš kako se spava na postelji od eksera
buđenjem kad shvatiš da vilenjak iz bajke je obična prevara
kada ti živ plod ljubavi iz utrobe izvlače
dušu da ti ne dotaknu sterilne rukavice oblače.
Ne, ne znaš ti ništa o meni
zato ne sudi po stihovima nepoznatoj ženi
ona nikad ne moli da je čuju
pesme njene samo dušom život oplakuju.
Ljiljana Vojnović
