Ако читаш ово значи да си решила загонетку, која није била много тешка у односу на ситуацију у којој си је добила, можда си само обрисала поруку, можда се ниси удубила у њу, прочитаћеш онда једном… кад опет свратиш овде, да мало покупиш животних мудрости, препознаћеш сигурно… Ако јеси схватила поруку, честитам и даље си бритки ум који волим. Када сам ти давно послао један текст одавде, који се може сврстати и у књижевно дело, можда је оставио превише трага на мени и мом размишљању, “...наша љубав је опстала непокварена, недодирнута, сачувана као можда и једина вредна ствар у нашим животима.” Кроз олује које смо пролазили увек ми је та реченица одзвањала, и по стотину пута дневно и увек сам се њоме водио. Бојао сам се да је не покваримо иако си ти увек говорила да је то немогуће, ја сам мислио да јесте и да смо кренули то да радимо. Онда су дошли твоји проблеми, па моји проблеми, у свему нам је пролазило време осим о нама. Почеле су свађе, расправе, а ја сам због мојих проблема престао да размишљам о теби и твојим проблемима, једноставно нисам могао да дозволим да ме гледаш таквог. И побегао сам. Данас сам негде далеко и нисам у могућности да ти ово напишем ручно иако знам да би то јако волела, као што си ти мени некад писала. Седим тако кући, сам, моји су отишли у викендицу, пијем кафу на тераси док свира музика, и замишљам да си поред мене. Неретко ми долазиш и у сан, и све је као што је било пре, када нису биле обавезе, амбиције и очекивања између нас, када је све било једноставно. Не прође дан а да те се не сетим, сваки пут кад се ухватим за кључеве од куће ту је и онај привезак. Знаш и да сам купио полицу за моје силне књиге,е па и она твоја је међу њима и има почасно место, и нико је не примећује али само ја знам шта је унутра. А ни пасте не једем више, чекам да ми ти направиш једног дана опет, када постанемо одговорни и према себи и једно према другом, а више не једем ни касно џанк фуд, јер ће сада лекарски ( али то је само јавни став, уствари је зато што сам то радио само са тобом). Кокице сам исто престао да правим, евентуално кад бата направи па узмем мало да ме мине жеља… и овако бих могао до сутра да набрајам, али ето само пар ствари да видиш да нас чувам и даље у дубини, успаване, да бисмо остали непокварени, недодирнути, како бисмо се једног дана пробудили и наставили где смо стали. Искрено се надам да ће то моћи да се догоди, ако не буде могло ти ми кажи искрено, као и ја теби, и сачувај нас опет тако неукаљаним и недодирнутим. Надам се да те нисам много пореметио, себе јесам, оне вечери, али не бих себи опростио ако је то утицало негативно на тебе и твој позив, да си могла да нађеш у себи онај инат и пркос који волим, и да то урадиш још боље, како би показала свима како можеш. Ако ништа друго, на свакој слици си још лепша, у последње време си почела и да се смејеш на њима, подсети ме на ону нашу са терасе на мору, када су ти очи биле највише плаве…. Рекох ти да смо доживели “потпуну љубав” иако не знам да ли је то добро или лоше, јер се у оном тексту лоше завршило, а ја не желим да те заувек останем жељан у том облику, већ да ћу моћи бар дан да започнем и завршим са тобом. Када то време буде дошло бићу најсрећнији и најиспуњенији, јер све што радим биће узалуд ако са тобом не будем крунисао све. Волећу те увек, па макар и из даљине, као најбољи део мог живота у прошлости ако не буде био могућ у будућности. А ти ћеш ми ваљда једном опростити што нисам имао храбрости да останем, што те нисам припремио, што сам био себичан и што сам сумњао у нас а ти ниси никад, али све је било из добре намере, да останемо записани у времену, знам ти ћеш сад извући неки паметан цитат као нпр. “Пут до пакла је поплочан добрим намерама”, а ја ти кажем да је то обична флоскула и да је пут до раја могућ једино ако смо неукаљани и ако смо сачували нашу љубав, љубав као основу свих религија света,љубав као свилен конац који ако није довољно стегнут не показује и траћи своју лепоту а ако се само минимално претегне пуца и не зна се шта је горе, сачували је чистом и све урадили да таква и остане, па макар и на неком вишем нивоу ако није могуће на телесном, као вид жртве за бесмртност кроз време. Срећан рођендан! Волим те и не заборави… Мактуб 10. “...Сећаш ли се, сећаш ли се тога дана, и не заборави га.”
0 komentari :
Objavi komentar