Kada sam bio mali mislio sam da je ovaj svet neograničen,učili su me da je ovaj svet bajka,da sam ja centar kosmosa kao Sunce.Kada bih zaplakao svi su trčali da obrišu suze i da me uteše,da ti kažu kako će sve biti dobro. Sve je to dobro dok si mlad.Kada prvi put ostaneš sam,okružen mrako,odjednom nemaš kontrolu nad svojom maštom,nestanu snovi o cvetnim livadama i superherojima,sve nestane.Tvoju maštu zaokupila je tama,i osećaj prvog straha.Trebalo je da mi neko objasni neke stvari,strah mora da se razume da bi iščezao.Za dan,dva,promeim pet ličnosti koje bih volio biti.Jednog dana sam bio Nikola Tesla,držao munju u rukama,stvarao nove izume,menjao svet.Drugog dana sam bio Aristotel filozofirao o svemu i svačemu.Trećeg dana sam bio Saša Djordjević,pogađao trojku uz zvuk sirene a četvrtog sam bio Jesenjin.Tih dana sam pisao pesme,ljubavne,rodoljubive,pa i o majci i keruši,baš kao Jesenjin.Želio sam i da skončam svoj život kao on,u tom činu sam video nešto hrabro i dostojanstveno.Bilo je i dana kada sam bio i Dostojevski,pisao o životu i smrti.Smatrao sam da će moja reč promeniti nečiji pogled na svet kao što je Dostojevski menjao moj.Odjednom sav taj svet kojeg sam ja želio menjati,promenio je mene.Gledati nečiju smrt,nekoga kome se duša odvaja od tela,to me je menjalo. Shvatio sam da dan traje 86400 seundi,da svaka sekunda je važna,da nema vremena u životu za pogrešne ljude i za stvari koje ne volim."Život se mora živeti unapred,no može se razumeti samo unazad." Meni ostaje da živim kao da mi je svaki dan poslednji jer ima misao:"Živi svaki dan svog života kao da ti je poslednji,jednog dana ćeš biti u pravu.Ovo je moja misao vodilja,razlog zašto napuštam topli pokrivač svako jutro.Svaki dan se trudim da što više upoznam sebe,jer je to važan uvod u menjanju sebe.Shvatio sam da je teško menjati druge tako da sam odustao od menjanja sveta,sad menjam sebe,jer kako i sam Gandi kaže:"Budi promena kakvu želiš videti u svetu."
