Ako
čitas ovo,sad,sutra,za deset godina ili trideset,pedeset,ili kad budeš baka, svome
unuku u krilu čitaj ovo.Ovo je kao bajka.Bajka o platonskoj ljubavi.Čitaj,svaki
put kao da ti je prvi.Nije bitno što nećeš biti moja,nije bitno što si nečija,čitaj
uvek sa istim žarom kao da ti ja, uz zvuk pucketale vatre ovo čitam.
U potrazi za osobom koja će me shvatiti,shvatiti sva moja lutanja,sve moje
hirove i želje,naleteo sam na tebe .Nisam pristalica ljubavi na prvi
pogled,nisam nikad u to verovao.Verovatno svi mi sumnjamo u to dok nam se ne
desi nešto takvo,a onda,onda druge ubeđujemo da ljubav takva postoji,i to je
jedini I pravi odgovor.Tražio sam nekoga da mu pričam o Igri prestola, ne onako
kako se to videlo u seriji,nego onako kao što se dešava u romanima.Nekoga koga
ću voleti onako kao što Quetin voli Margo,možda me neko neće razumeti ali ti
hoćeš.Znam.
TI voliš Musoa,Dzejn Ostin,Nikolas Sparksa…Ti voliš ljubav,I sve što ide uz nju.
Znam da si zaljubljena u život,zaljubljena u Selimovića I Andrića…Kakav si samo
spoj znanja,ležernosti,samopouzdanja,baš
ono što meni treba.Baš takvu sam te primetio,i šta ću sve ostalo se samo I
spontano odigralo.
Kao da sam u pozadini svega čuo,poziv za pomoć.Želeo sam ti pomoći,nisi mi
dala.
Govorio sam ti…Hej preživećeš,preživela si sve do sad.Baš sve.Preživećeš i ovo.Preživećeš i ubuduće.Hoćeš.Uspećeš.Ne zato
što moraš već zato što hoćeš.
Sada kada maštam o tebi,znam da živiš neki drugi život,negde daleko,čak iza
dalekog kanjona Tare.
Dok ispisujem ove redove bez ljubavi,dok ispisujem ovaj život bez života.
Pomozi mi,molim te.
Ne mogu da te volim,a volim te,
Ne mogu da te imam,a želeo bih.
Želeo bih da odem sa tobom do kraja-do samog kraja.Voleo bih te u potpunosti.
I sada znam,da priča o savršenoj ženi ne postoji,u ljubavi oči su slepe,svaka
je savršena,pa i ti.
Kada mi se neko fizički dopadne ja joj napišem pismo,o njenoj ljepoti,ona je
prolazna,pa tako i to pismo.
A kada mi se neko dopadne i duhovno i fizički,tada bih joj napisao esej,pripovetku,roman.Kao
Andrić što je napisao Jelena, žena koje nema
.Kao Šantic o Emini,kao Arsen Dedić o Ines.
Pročitala si sve moje priče,niko me nije pohvalio kao ti,niko nije rekao da mu se sviđaju moje priče.Nikoga to vise ni ne zanima.Niko me ne voli zbog toga što jesam,već me vole zbog tamo nečega što ja nisam,al glumim,moram.Niko me ne voli zbog toga što sam sanjar,lovac zvezda I oblaka,I noćni sanjar I kovač meseca.Ti si pročitala moje priče,I tražila sve da pročitaš…Niko mi to do sad nije uradio,hvala ti.
Pitao sam te ovako,šta u životu voliš,šta studirš,a ti si ćutala i ćutala…Nisi me pustala u svoju samoću.Osetio sam da nisi sretna,da živiš u zemlji u kojoj nema budućnosti,učiš Engleski jezik,verovatno sanjaš tamo nekog romantičnog muža sa zapada da te odvede,da njemu pružiš svoju samoću.
Ovih dana sve su se želje sveta skolopile u potrebi za tobom.Nisi me pustala u svoj život,mislila si da neću razumeti tvoj haos,tvoje navike,verovatno je bolje što nismo ništa započeli.
Šta ja znam,da li je problem bio taj što si nekoliko godina starija od mene .Pa kakve to veze ima,zar se čovek se zaljubljuje I voli godine voljenog čovekove,ili njega?Možda je to bio problem.
Obećavao sam ti svet,govorio da sve možemo zajedno.Bio sam spreman da pređem tu udaljenost iz mog grada u tvoj,iz mog srca u tvoj.Odmakli smo se jedno od drugog,ne sluteći da smo se odmakli zauvek.
Znaš,nije bitno ko te primeti nego ko bi te gledao svaki dan da mu ne dosadiš,maštao sam o tebi.
Kako sam samo maštao,da na Lovćenu,na toj guduri,u nekoj vikendici,uz kamin,gledam tvoju lepotu,i pišem,kao Petrarka a ti moja muza,Laura.To je samo mašta bila…Znao sam da tvoj svet ne može svako da razume,da tvoji pozivi u pomoć samo ja mogu razumeti.Al šta mogu kad mi nisi verovala.
Ova priča mi je dosta poznata,dosta filmova sam odgledao sa ovom pričom.Zaljubljeni pisec pati za jednom ženom,pati zbog platonske ljubavi.
Ti ćeš ostati u istom gradu,u istoj ulici,u istoj sobi,a ja sam otišao negde daleko,negde na neku Valpurgijsku noć,da pričam đavolu o tebi,da pričam đavolu o ljubavi.Moliću ga da mi ponudi tebe za moju dušu.
Čekam,par meseci je do maja,koliko će samo dan bez tebe trajati?A koliko tek noć?Videćemo druže…Videćemo.
S.R.
Pročitala si sve moje priče,niko me nije pohvalio kao ti,niko nije rekao da mu se sviđaju moje priče.Nikoga to vise ni ne zanima.Niko me ne voli zbog toga što jesam,već me vole zbog tamo nečega što ja nisam,al glumim,moram.Niko me ne voli zbog toga što sam sanjar,lovac zvezda I oblaka,I noćni sanjar I kovač meseca.Ti si pročitala moje priče,I tražila sve da pročitaš…Niko mi to do sad nije uradio,hvala ti.
Pitao sam te ovako,šta u životu voliš,šta studirš,a ti si ćutala i ćutala…Nisi me pustala u svoju samoću.Osetio sam da nisi sretna,da živiš u zemlji u kojoj nema budućnosti,učiš Engleski jezik,verovatno sanjaš tamo nekog romantičnog muža sa zapada da te odvede,da njemu pružiš svoju samoću.
Ovih dana sve su se želje sveta skolopile u potrebi za tobom.Nisi me pustala u svoj život,mislila si da neću razumeti tvoj haos,tvoje navike,verovatno je bolje što nismo ništa započeli.
Šta ja znam,da li je problem bio taj što si nekoliko godina starija od mene .Pa kakve to veze ima,zar se čovek se zaljubljuje I voli godine voljenog čovekove,ili njega?Možda je to bio problem.
Obećavao sam ti svet,govorio da sve možemo zajedno.Bio sam spreman da pređem tu udaljenost iz mog grada u tvoj,iz mog srca u tvoj.Odmakli smo se jedno od drugog,ne sluteći da smo se odmakli zauvek.
Znaš,nije bitno ko te primeti nego ko bi te gledao svaki dan da mu ne dosadiš,maštao sam o tebi.
Kako sam samo maštao,da na Lovćenu,na toj guduri,u nekoj vikendici,uz kamin,gledam tvoju lepotu,i pišem,kao Petrarka a ti moja muza,Laura.To je samo mašta bila…Znao sam da tvoj svet ne može svako da razume,da tvoji pozivi u pomoć samo ja mogu razumeti.Al šta mogu kad mi nisi verovala.
Ova priča mi je dosta poznata,dosta filmova sam odgledao sa ovom pričom.Zaljubljeni pisec pati za jednom ženom,pati zbog platonske ljubavi.
Ti ćeš ostati u istom gradu,u istoj ulici,u istoj sobi,a ja sam otišao negde daleko,negde na neku Valpurgijsku noć,da pričam đavolu o tebi,da pričam đavolu o ljubavi.Moliću ga da mi ponudi tebe za moju dušu.
Čekam,par meseci je do maja,koliko će samo dan bez tebe trajati?A koliko tek noć?Videćemo druže…Videćemo.
S.R.
