Očekuj me u poslednjem danu starog kalendara. Očekuj me u minutu do ponoći, na samoj granici sa novim jutrom. Očekuj me kad se inje u rosu pretvori. Očekuj me kad prve pahulje vetar ti kroz prozor u kosu umrsi. Kad te snežnom vilom učine. Očekuj me kad snena u fotelji kraj kamina s knjigom zaspiš. Očekuj me kad pod vrelim tušem sama sa mislima ostaneš. Kad ti se suze sa vodom stope od umora, od očekivanja. Očekuj me kad čuješ neku pesmu koja nije naša a mogla je biti. Kad pomisliš-ej plesali bi goli. Očekuj me kad se poštar pojavi na pragu sa pismima. Ne mojim, nečijim. Očekuj me kao da me nisi željna. Očekuj me kao lutalicu gladnog i žednog. Očekuj me kao jedno lice u gomili. Očekuj me kako sam zaslužio, ne kako bih voleo. Očekuj me i ne očajavaj. Najveće moje si očekivanje nedočekano... Ja tvoje neću biti. Psi kao ja pronadju trag i u najdubljem snegu...
Andrijana Jovanović
0 komentari :
Objavi komentar